znm da je post trebao da izađe pre 9 dana,ali laptop mi je bio suviše laggy..ovaj post će zato biti duži i zanimljiviji sa puno detalja.
*ako niste pročitali moj zadnji post,obavezno ga pročitajte,jer nećete razumeti ovo
MOJ PRVI POST.....
Blog??Dušica?Mrzim svoje nove komšije!Neko me prati ili ja pratim njega?
Nakon otvaranja bloga,imala sam još mnogo toga da naučim.Divila sam se svim tim iskusnim majstorima koji su imali divne teme na svojim blogovima...najlepše slike..Htela sam da budem kao oni...Pošto nisam imala pojma ništa(don't judge me,i dalje nemam pojma)odlučila sam da prvo stavim neki sadržaj na svoju stranicu.Sećam se toga dobro..moj prvi post je bio ''Upoznavanje i Stardoll Haul''.Da,nije bio baš prilično opširan post.I pre toga nikad nisam imala superstar niti sd na stardollu za lepe stvari,tako da je haul bio bedan..Moj blog nikada nije imao ni preglede ni komentare,jer nisam znala kako da ga reklamiram..Bila sam takođe i najgora u slikaju i editovanju slika..kao i danas..
Natrag u realnost...Bilo je jutro.Probudila sam se...Spakovala se i krenula u školu.Čim sam izašla videla sam neku ženu sa plavom kosom i naočarima,koja me je streljala pogledom.Zapravo me je toliko ljuto gledala da sam se uplašila da me neće napasti..Izbacivali su nešto iz njenog stana koji je bio na moju (ne)sreću baš pored našeg..Brzo sam otišla u školu ne obraćajući više pažnju na nju.U školi sam upoznala nove prijatelje i lepo smo se družili,ali meni je samo jedna misao prolazila kroz glavu..KO JE I ŠTA JE ONA MISTERIOZNA žena?Dan mi je bio naporan.Jedva sam čekala da dođem kući.Zvonilo je.Izletela sam napolje sa mislima u oblacima i zamalo nisam tresnula(da, dobro se sećam tog dana).Uletela sam u stan.Užurbano sam bacila stvari.Pitala sam svoju baku(koja i nije toliko stara,ali živi sa mnom,jer joj se kuća na selu raspada)ko je ona misteriozna osoba.Ona mi je rekla da se zove Dušica.Ona je vlasnica one mačke.Ima stan iznad našeg(podkrovlje) i njena pokojna majka je imala stan do našeg,gde sam danas videla Dušicu.Bila je sredovečna,nije bila ni stara,ali nije bila ni mlada.Moja baka mi je takođe ispričala da je u svađi sa njom.Dalje nisam ni pitala.Samo sam razmišljala...Ko je zapravo ta Dušica?Šta ona ima protiv mene?Takve misli su mi čitav dan i noć prolazile kroz glavu.Kada sam legla da spavam,nisam mogla da zaspim.Bila sam tako radoznala.Nekako sam utonula u san.
Sutradan kada sam se probudila,odlučila sam da malo prošetam.Uputila sam se ka crkvi u čijoj blizini se nalazio jedan mali park sa divnom prirodom.Videla sam mnogo parkiranih automobila.Jedan mi je definitivno privukao pažnju,bio je to svetlo plavi fiat punto sa registracijom koja mi je bila jako poznata.Samo nisam mogla da se setim čiji je,niti gde sam ga videla.Ubrzo sam prestala da razmišljam o automobilu,jer sam ugledala mnogo ljudi.Tada sam tek ukapirala da je nečija svadba.U toj rulji ljudi sam videla nekog crnog dečka,koji mi je isto bio jako poznat.Pitala sam se da nema nekakve veze sa autom.Ma,ne!,rekla sam sebi.Nakon što se gužva rasčistila(svi su se slikali sa srećnim parom)ja sam ušla u crkvu.Pomolila sam se Bogu da saznam ko je taj čovek i čiji je ono auto.Svi su otišli.Ja sam idalje ostala.Pejzaž tog parka je bio divan.Bila sam potpuno sama,bilo je toliko tiho da sam mogla da čujem lupanje moga srca.
Skrenula sam pogled na ulicu,koja je mogla odlično da se vidi sa brda.Ugledala sam onaj svetlo plavi auto.Moram da idem za njim,rekla sam sebi i sletela nizbrdo.Krenula sam istom putanjom kao vozač onog auta(kog više nisam mogla da vidim,rippp).Odjednom sam ukapirala da taj put vodi direktno do moje ulice.Auto je bio parkiran u neposrednoj blizini zgrade u kojoj ja živim.Idalje nisam mogla da procenim čiji je bio auto,jer je ulica bila prilično naseljena.Na kraju odlučila sam da malo sednem na klupu i razmislim o svemu.Zagledala sam se u nešto,nisam ni primetila da je fiatić nestao.E,Bože!Koji sam ja kreten!Odlučila sam da se još malo prošećkam okolo,jer nisam baš dobro ni poznavala grad.Ranije sam živela u malom zabačenom delu grada.
Posle duge šetnje,nekako sam završila u prodavnici.Kada sam krenula da uđem unutra,iznenada ugledah onaj fiat kako projuri iza mene.Samo sa videla da osoba koja vozi ima jako lepu majicu.Sve se odigralo tako brzo da nisam mogla ništa drugo da primetim.Uzela sam Coca-colu u prodavnici i dok sam stajala u redu videla sam onog neobičnom crnog lika od pre neki dan.Odlučila sam da ga špijuniram.Izašla sam iz reda.Bio je sa društvom.Prijatelji su ga oslovili sa Dušan.Ko je taj Dušan?Odakle mi je poznat?Nisam imala odgovore na ta pitanja koja su me kopkala.Izašla sam iz radnje i krenula ka centru grada.Kako?Zašto?Do sto đavola!!!Fiat je ponovo bio tu.Isti taj auto.Nisam bila sigurna da li on(a)prati mene ili je ovo slučajnost.Nemoguće je,da je slučajno..Svuda je..Počela sam ozbiljno da se plašim,neko je možda želeo da mi naudi😚.Najveća misterija je zapravo bila ko je vozač.Pošto trenutno nije bilo nikoga,skupila sam hrabrosti i sakrila sam se.Srce mi je kucalo jako brzo,jer šta ako je neki manijak koji me prati i posmatra?Odjednom sam čula korake.Nisam se usuđivala da pogledam iza ugla.Samo sam čula zvono nekakvog telefona.Neka žena se javila.Imala je jako neobičan i umirujuć glas.Zvučala mi je jako fino,tako da sam se usudila da provirim.Bila je okrenuta leđima,imala je plavu kosu,bila je srednje visine.Zamalo da me vidi,krenula je da se okreće okolo,jer sam ja naravno šuškala.Ušla je u kola!Napokon sam joj videla lice.Nemoguće!Kako, zašto?Nisam verovala koga sam videla.Bila je to Dušica!Šta je ona to tražila na svim mestima kao i ja?Da li me je pratila?...
više u sledećem postu
xo,
Ana💗
